ŠOVO, BOLAN, VRATI MI GAĆE

 

Tako smo ljetovali i ljetujemo, ljetujemo, uporno ljetujemo.

 

 

 

Tako smo, dakle, cijelo ljeto ljetovali.

 

Japanke, badekostimi, torbe za plažu, ručnici, kolutovi, plivalice, bermude, ležaljke, šilterice, suncobrani. Kape, šlape, šeširi, vikleri, škare, škarice, kapi za nos, lijekovi, naočale, sunčane naočale, dječje naočale, posvuda naočale. Šrafcigeri, čekić, kliješta, alati, grablje, pijuk, tačke, lopate. Sandale, klompe, cipele, tenisice, nanule, šlape za kupanje, kupaće gaćice.

 

Kupaće.

 

Kupaće gaćice vise na svakoj kvaki, preko svakog štrika, na svim naslonima stolaca. Ima tih kupaćih koliko hoćeš. Pa sa bijelom nekakvom vezicom, pa bez vezice, u bojama, bez boja, isprane, nove, stare, kupaće bokserice crne (ili plave), ženski jednodijelni kostimi, dvodijelni kupaći, grudnjaci, gaćice, sve crno, je li za kupanje ili je donji veš?

 

U kupaonici krcato prljave odjeće i one čiste, mašina radi non-stop, ispred kade je uvijek lokva, neko se dijete obavezno posklizne, u kuhinji stalno nešto kuha, vrije, prži, peče, juha ili šalša, ne daj Bože gradele, roštilj, nema ribe, čuj, na moru nema ribe, a treba se probudit, treba se rano probudit, a svi spavaju, svi se tijekom godine naradili k'o stoka. Uvijek netko puši, a netko pije kavu, netko bi crnog vina ili piva, čitaju se novine skrivečki u zahodima, ja kupujem žensku štampu, Despot Slobodnu, Filip Jutarnji, Maja Vjesnik, Šovo hoda uokolo i skuplja listove pročitanih novina i nikako ih ne uspijeva složiti u jedan suvisli red i zakon, zašto niste kupili Večernji?

 

Tako smo ljetovali i ljetujemo, ljetujemo, uporno ljetujemo, a svima je dosta ljetovanja i pun nam je kufer sunca i mora i ljetovanja.

 

Idemo na plažu, nosimo pola kuće, vučemo pola frižidera, teglimo pola vodovoda. Ručnike smo spremili, dječje igračke složili, kantice i lopatice ponijeli, pješke po najgorem suncu krenuli, lijepo mjesto kraj mora pronašli.

 

Despot šuti. 

 

Despot je ljut. 

 

K'o pas je ljut.

 

- A zašto ja nikad ne znam gdje su moje kupaće? U čemu ću se ja sad kupat? Oću se ja kupat uopće? Pa, je l' moram ja sve radit, i u dućanu sam bio i onaj plac sam teglio, i ručak sam ti skuvo i šta 'oćeš više! Ne možeš mi ni kupaće pronać, je l' imam ja uopće neke kupaće, pa u čemu sam se prošle godine kup'o, pa nisam se gol kup'o! Dobro, gdje si mi spremila gaće, stalno nešto spremaš, čistiš, mičeš, skrivaš, šta radiš, šta čistiš, šta spremaš toliko, a ja nemam pojma gdje mi je šta, jebemumater i kupaćima i gaćama! Je l' imam ja u toj kući uopće jedne gaće, jebem ti gaće, za kupanje?! 

 

Dođe mi da se ubijem.

 

Fakat se sjećam nekih kupaćih, a čije su to bile, nemam pojma i gdje sam ih stavila, nemam pojma, u koju sam ih ladicu spremila, nemam pojma, jesam ih stavila u veš mašinu, nemam pojma! Možda su mokre i negdje vise ne bi li se osušile, možda su propale u zemlju, možda su se raspale, k vragu, možda više ne postoje, ne vrijede, nema ih, nestale, gotovo!

 

Djeca viču, urlaju, brčkaju se, plove u čamcima, trče po žalu, vuku luftmadrace, krokodile, patke, slonove, jedu, piju, padaju u more, vesele se, uživaju, pretjeruju.

 

A Despot smrknut sjedi.

 

Nije naš'o kupaće.

 

Nema ih.

 

Pa se ne može kupat.

 

Jer nema kupaće. 

 

Koliko je već tih kupaćih kupio, koliko je već tih kupaćih izgubio, prisjelo mu i more i sunce i ljetovanje u tom neredu, kaosu, zajednici. Ne komunicira, šuti, gleda, puši. Ne spašava djecu koja se utapaju, ne daje im Cedevitu, ne igra se, ne pravi kule u pijesku, ne maže ih kremom za sunce, ne brine se jesu gladni, svejedno mu je što plaču, boli ga briga za veselje, muka mu je od odmaranja, fućka mu se za ljetne radosti, dosta mu je i mene i sebe i familije i šire familije i kuće na moru i ljetovanja na Braču.

 

I što da ja sad radim?

 

- Zašto se ne kupaš u gaćama, kaj, neće niko primijetit da su ti to donje gaće. I tak su ti crne. I još su ti bokserice. Ne, mislim, zbilja su ti k'o kupaće, kaj. Fakat se mo'š u njima kupat. 

 

On me gleda. Šuti.

 

- Pa, mislim, ak' ti se baš kupa. A, more je bez veze. Vi'š da je prljavo, kaj ćeš se i kupat. Mislim, ak' se 'oćeš kupat, pa kupaj se u gaćama ovim, svojim. 

 

Šuti.

 

- 'Oćeš da ti odem kupit neke kupaće? Tu ima u ovom dućanu. Baš sam vidla. Ak' hoćeš, pa odi si ih kupit', fućkaš jedne kupaće, sad bez veze radiš problem.

 

Ne odgovara. Šuti. Katastrofa.

 

 

A i ja šutim onda. Ne izdržim, normalno.

 

- Gle, daj sad, kaj si takav, zakaj nećeš razgovarat? Mislim, ti fakat kad ono stvarno treba reć' neke stvari, ne znam zakaj onda uvijek šutiš, mislim, zakaj sad nećeš o tome razgovarat? Pa okej, ak' ti je sad to razlog za depresiju, a mislim, fakat nemam kaj za reć'. Mislim, zakaj nećeš razgovarat'?

 

- Šta ću razgovarat'? O gaćama ću razgovarat'?

 

- Gle, ne znam di su nestale, ja isto ne mrem na sve baš mislit, jel' možemo se normalno sad ponašat, nać' ću ti gaće, kaj sad.

 

- Onda ih nađi.

 

- Da ih sad idem tražit'?

 

- Sad ih odi tražit'.

 

- Isuse Kriste.

 

Pored svih nedaća koje moram otrpit ovdje u zajedničkoj kući za ljetovanje, pored neprestanog čišćenja i spremanja, pored noćnog nespavanja od vrućine, od dječjih plačeva, pored nikakve, ali baš nikakve šanse za odmor, između svih tenzija koje u zajedničkom kućanstvu vladaju, pored svoje najbolje volje da svima udovoljim i da svi budu zadovoljni, sad još moram tražit i pišljive kupaće gaće svoga muža, a gotovo sam sigurna da ih nema, da ih nikad više neće biti, da jednostavno više ne postoje i da je s njima nestala i bilo kakva mogućnost, bilo kakva ideja o zajedničkom životu, o zajedničkom ljetovanju, o miru, slozi i veselju.

 

Ustaje. 

Šeta. Gore – dolje. 

Sjedne. 

Ustaje opet. 

Odlazi. 

Odlazi bez riječi. 

Ode.

 

Ja ostajem s djecom, smijem se na silu, pravim se da je sve 'ko normalno, tata je otišao jer ima nekog važnog posla, mi ćemo se još kupati, mi ćemo još napraviti bazen od kamenja, mi ćemo se još malo sunčati.

 

Pokupim  sve stvari sa plaže, presvučem djecu u suhu odjeću, posložim mokre kupaće u posebnu vrećicu za veš da mi se ne dogodi da nešto zaboravim, sve pregledam  po plaži i krenem kući. Ne znam što ću doma zateći, je li se Despot ohladio, je li se s nekim posvađao, je li još nešto u međuvremenu nestalo.

 

A u vrtu, za stolom, sjedi on. Puši. Sam.

 

- Jesi naš'o kupaće?

 

Odgovora nema.

 

Sjednem i ja za stol. Da odmorim jer sam vukla uz brdo gomilu stvari i djecu. Pa, tako šutimo.

 

- A gdje su svi?

 

Ništa.

 

Sjedimo u tišini. Vruće je. Cvrčci cvrče. Na čvoru crne smrče. Malo je reći da su jezivi. Teško nam je jer nema kupaćih. Potpuno smo 

slomljeni. Uništeni. Rezignirani. Odlučni da više nikad ne odemo na ljetovanje. Ni dana. Ni minute. Ni sekunde. Možda da se odmah spakiramo i odemo u Zagreb? Možda da pobjegnemo glavom bez obzira iz ove beznadne situacije bez gaća za kupanje? Možda....

 

 

Šovo je jednom u nekoj predstavi glumio šepavca. I tako je uvjerljivo i strasno šepao, i toliko je želio šepati da mu je to ostalo kao nekakav zaštitni znak, uvijek je pomalo vukao jednu nogu, desnu ili lijevu, ne sjećam se, ali ti su njegovi koraci bili neskladni i potpuno specifični. 

Kad bi brzo hodao, ta se šepavost ne bi primjećivala, ali pri sporom ritmu čak je namjerno naglašavao tu poremećenost kao da uživa u upitnim   pogledima. Uvijek sam nepogrešivo mogla detektirati njegov hod. Po tonu njegovih koraka znala sam je li ljut ili je dobre volje, po zvuku cipela mogla sam procijeniti je li pronašao što je tražio ili je bijesan kao pas jer nečega nije bilo, po šljapkanju njegovih šlapa ili morskih natikača, znala sam je li ravnodušan prema okolini ili je zainteresiran za svijet oko sebe. 

 

Čula sam ga puno prije nego li je ušao u naš vidokrug. Razdragano je vukao nogu za nogom, mumljao je nešto što bi se teško moglo nazvati pjesmom, zapravo je pjevao sam sebi. Podigla sam pogled i vidjela oca koji se upravo vratio s plaže. U radničkoj, bijeloj potkošulji bez rukava, na nogama plastične, smeđe natikače i nabačen peškir preko ramena. Neke nejasne kupaće gaće provirivale su ispod majice koja je nehajno bila uvučena u te iste kupaće gaće. Hlače nije imao. Ni bermude. Ni šorc. Takav je zastao pred nama (koji smo tupo sjedili u vrtu) i zaviknuo: Šta je? Ništa – rekla sam rezignirano. Onda je postajao još nekoliko trenutaka, hitro se okrenuo na peti i ušao u kuću kroz vrata koja stoje točno nasuprot mjesta gdje smo Despot i ja sjedili. 

 

Nisam mogla vjerovat. Ta bijela, radnička potkošulja bila je već jako, jako stara. Stražnji dio majice bio je puno kraći nego prednji. Valjda se tako blesavo razvukla pri pranju. Majica je straga dopirala jedva do bubrega, a dva velika, bijela guza virila su iz pretijesnih kupaćih gaća potpuno otkrivena i slobodna. Da je situacija bila vedrija u našoj kući na Braču, ja bih bila pukla od smijeha. Ovako sam se rasplakala od muke. Kupaće nemoguće gaće moga muža kočoperile su se sa stražnjice moga oca koji je, sav sretan, obavio svoje prvo kupanje u moru toga ljeta. I preživio skok na glavu. I to nekoliko puta. Na glavu – hop!

 

 

 

• Tato, kaj to imaš na sebi?
• Šta?
• Te kupaće.
• Šta?
• To nisu tvoje.
• Šta?
• Kupaće.
• Šta?
• To nisu tvoje kupaće.
• Koje?
• Te kupaće koje imaš na sebi, to nisu tvoje kupaće.
• Koje?
• Daj skini se.
• Šta?
• Skini te kupaće.

-    Baš su mi dobre.

• Viri ti guzica.
• Šta? 
• Viri ti guzica.
• Šta se tebe tiče.
• To su Despotove.
• Šta?
• Gaće.

 

(pauza)

 

• U, jebemti.
• Kak nisi skužio da su ti male?
• Nisu mi male.
• Male su ti. 
• Odlične su.
• Aj, skini ih.
• Šta?
• Aj, molim te.
• Neću.
• Aj, pliz.
• Šta me mučiš sad! Izvanredne su! Ne dam i kvit.

 

(sekundu poslije)

 

• Šovo, bolan, vrati mi gaće.
• Šta ti oćeš?
• Oću, bolan, svoje kupaće.
•  Frišku figu ćeš dobit. 
• Bolan, Šovo, vrati mi gaće za kupanje.
• Govno ispod dude. 

 

(pauza)

 

• Ma, neću se više kupat, jebemu kupanje. Ma, ne bi se više okupo da mi daš deset gaća za kupanje, jebemti kupanje i gaće za kupanje....
• Evo, vi'š. Nisam se ni ja u tvojim godinama kup'o. A danas sam se baš odlično bućnio! Odo!

 

 

 

I ode u pretijesnom badekostimu radostan na počinak. 

 

Namjerno šepajući uz stepenice do svoje sobe, nepodnošljivo iritantno vukući  tu jednu nogu, trijumfalno se cerio mladom bračnom paru koji je u gluho, vruće poslijepodne na Braču ostao bez gaća.