LENJIN

 

 

Netko je užasno dugo petljao na vratima. Nikako ih ne uspijevajući otvoriti. Nikako pogoditi pravi ključ. Odustao je. Pozvonio. Ja sam otvorila. Preda mnom je stajao Lenjin. 

«Zdrastvujte», kaže mi taj čovjek.

I uđe u stan. 

Skine kaput.

Sjedne.

Večera.

Šuti.

Lenjin u mojoj kući.

Ode spavati.

 

 

Ni na kraj pameti mu nije bilo skinuti šminku poslije predstave.